Po prvi put od uspostavljanja Vinogradarskog registra Srbije, Grašac beli više nije najzastupljenija sorta vinove loze u domaćim vinogradima.
Najnoviji Izveštaj o stanju u poljoprivredi u Republici Srbiji za 2025. godinu pokazuje da je došlo do značajne promene u strukturi sortimenta. Nekada neprikosnoveni lider, Grašac beli, pao je na četvrto mesto sa učešćem od 8% u ukupnoj strukturi registrovanih vinograda.
Na prvo mesto sada je izbio Merlot, koji učestvuje sa 12%, dok drugo i treće mesto zauzimaju Cabernet Sauvignon sa 10% i Chardonnay sa 9%.
Kako danas izgleda deset najzastupljenijih sorti?
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, deset najzastupljenijih sorti pokriva čak 69% svih registrovanih vinograda u Srbiji.
Rang lista izgleda ovako:
| Mesto | Sorta | Učešće |
| 1. | Merlot | 12% |
| 2. | Cabernet Sauvignon | 10% |
| 3. | Chardonnay | 9% |
| 4. | Grašac beli | 8% |
| 5. | Grupa belih Tamjanika | 6% |
| 6. | Sauvignon Blanc | 5% |
| 7. | Prokupac | 5% |
| 8. | Riesling | 5% |
| 9. | Muscat Hamburg | 5% |
| 10. | Frankovka | 4% |
Preostalih 31% čini više od dve stotine drugih sorti koje se gaje na manjim površinama.
Šta nam govori ova promena?
Ovakav raspored nije nastao slučajno. Poslednjih petnaestak godina u Srbiji intenzivno se podižu novi zasadi namenjeni proizvodnji kvalitetnih vina, pri čemu se veliki broj proizvođača odlučuje za međunarodno priznate sorte poput Merlot-a, Cabernet Sauvignon-a i Chardonnay-a.
One su dobro poznate potrošačima širom sveta, lakše se pozicioniraju na izvoznim tržištima i predstavljaju standardni deo ponude gotovo svih ozbiljnijih vinskih regiona.
Sa druge strane, Grašac beli, koji je decenijama bio sinonim za srpske vinograde, postepeno gubi primat. To, međutim, ne znači da njegov značaj opada. Naprotiv, poslednjih godina upravo ova sorta doživljava svojevrsnu renesansu kroz proizvodnju kvalitetnih i premium vina, posebno u Fruškogorskom vinogorju.
Drugim rečima, Grašac beli se sve manje posmatra kao sorta za masovnu proizvodnju, a sve više kao sorta koja može dati vina visokog kvaliteta i izraženog regionalnog karaktera.
A gde su autohtone sorte?
Posebno ohrabruje činjenica da se među deset najzastupljenijih sorti nalazi Prokupac, koji sa 5% zauzima sedmo mesto i ostaje najznačajnija autohtona crna vinska sorta Srbije.
Istovremeno, grupa Belih Tamjanika sa 6% nalazi se na petom mestu, što potvrđuje kontinuirani rast interesovanja za ovu tradicionalnu aromatičnu sortu.
To pokazuje da se razvoj srpskog vinogradarstva odvija u dva pravca. S jedne strane povećava se zastupljenost međunarodno prepoznatljivih sorti koje doprinose konkurentnosti na svetskom tržištu, dok s druge strane raste interesovanje za sorte koje Srbiji daju autentičnost i prepoznatljiv identitet.
Izazov za budućnost
Promena na vrhu liste nije samo statistička zanimljivost. Ona otvara važno pitanje budućeg razvoja srpskog vinarstva.
Međunarodne sorte nesumnjivo olakšavaju plasman vina na domaćem i stranom tržištu. Međutim, dugoročna prepoznatljivost jedne vinske zemlje ne gradi se isključivo na sortama koje se uspešno gaje širom sveta, već i na onima koje predstavljaju njen jedinstveni potpis.
Upravo zato će jedan od najvećih izazova srpskog vinskog sektora u narednim godinama biti pronalaženje ravnoteže između tržišne konkurentnosti međunarodnih sorti i očuvanja identiteta kroz Grašac, Prokupac, Tamjaniku, Moravu i druge sorte koje Srbiju izdvajaju na svetskoj vinskoj mapi.
Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije