Ministarstvo poljoprivrede objavilo je najnoviji Izveštaj o stanju u poljoprivredi Republike Srbije za 2025. godinu, koji donosi pregled najvažnijih pokazatelja u sektoru grožđa i vina. Podaci potvrđuju da se srpsko vinogradarstvo i vinarstvo nalaze u periodu značajnih promena – dok se površine pod vinogradima i dalje smanjuju, broj registrovanih proizvođača vina nastavlja da raste, a klimatske promene postaju jedan od ključnih faktora koji određuju budućnost proizvodnje.
Vinograda je manje, ali su prinosi bolji
Ukupna površina rodnih vinograda u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 17.400 hektara. To je 1,5% manje nego prethodne godine i čak 18% manje nego 2016. godine, čime se potvrđuje dugoročan trend smanjenja vinogradarskih površina.
Sa druge strane, proizvodna godina bila je povoljnija nego 2024. Prosečan prinos dostigao je oko 8 t/ha, što predstavlja povećanje od približno 9% u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna proizvodnja grožđa iznosila je 140,7 hiljada tona, odnosno oko 8% više nego 2024. godine, iako je i dalje približno 9% ispod petogodišnjeg proseka.
Vinogradarski registar pokazuje strukturu sektora
Podaci iz Vinogradarskog registra pokazuju da je krajem 2025. godine evidentirano oko 6.900 hektara komercijalnih vinograda. Najveće registrovane površine nalaze se na teritoriji opština Trstenik, Vršac i Aleksandrovac.
Registrovano je oko 5.200 proizvođača grožđa, pri čemu dominiraju mala gazdinstva. Čak 60% proizvođača obrađuje manje od 0,5 hektara vinograda, dok svega 1,2% proizvođača poseduje više od 10 hektara. Ipak, upravo ta mala grupa upravlja sa gotovo 44% ukupnih registrovanih površina.
Posebnu pažnju privlači starosna struktura vinograda. Mladi zasadi, stari do tri godine, zauzimaju svega 4,6% ukupnih površina, dok vinogradi stariji od 25 godina čine više od četvrtine svih registrovanih vinograda. Ovakva struktura ukazuje na potrebu za intenzivnijim obnavljanjem zasada u narednim godinama.
Srbija prelazi na internacionalne vinske sorte?
U komercijalnim vinogradima Srbije registrovano je 215 sorti vinove loze, ali deset najzastupljenijih pokriva čak 69% ukupnih površina.
Merlot ostaje najzastupljenija sorta sa udelom od 12%, a slede Cabernet Sauvignon, Chardonnay, Grašac, Bela Tamjanika, Prokupac, Sauvignon Blanc, Riesling, Muscat Hamburg i Frankovka.
Izveštaj posebno ističe da se iz godine u godinu povećava udeo međunarodno prepoznatih vinskih sorti namenjenih proizvodnji kvalitetnijih vina, što doprinosi konkurentnosti domaćeg vinarstva na međunarodnom tržištu.
Sve više registrovanih vinarija
Jedan od najpozitivnijih pokazatelja jeste nastavak rasta broja registrovanih proizvođača vina.
Tokom 2025. godine u Srbiji je poslovao 521 registrovani proizvođač vina, što predstavlja nastavak višegodišnjeg kontinuiranog rasta. Registrovani proizvođači prijavili su proizvodnju od 27,2 miliona litara vina, odnosno oko 18% više nego u prethodnoj proizvodnoj godini.
Međutim, zvanična statistika pokazuje da čak 91% prijavljene proizvodnje i dalje čine vina bez geografskog porekla, dok vina sa geografskom oznakom učestvuju sa svega oko 9% ukupne registrovane proizvodnje. Upravo ovaj podatak pokazuje koliko prostora postoji za dalji razvoj sistema geografskog porekla, koji predstavlja jedan od najvažnijih elemenata identiteta i tržišne vrednosti vina.
Domaće grožđe još nije dovoljno
Zanimljiv je i podatak da je od ukupno prijavljenih 27,2 miliona litara vina čak 9,4 miliona litara proizvedeno od uvezene sirovine, pretežno iz Severne Makedonije, dok je od domaćeg grožđa proizvedeno 17,8 miliona litara.
Ovaj odnos pokazuje da domaća proizvodnja grožđa još uvek ne zadovoljava u potpunosti potrebe registrovanog vinskog sektora.
Klimatske promene postaju ključni izazov
Izveštaj posebno naglašava da klimatske promene sve snažnije utiču na proizvodnju grožđa širom Evrope.
Tokom 2025. godine pojedini evropski vinogradarski regioni bili su pogođeni ekstremnim sušama i visokim temperaturama, dok su drugi trpeli posledice obilnih padavina, lokalnih oluja i povećanog pritiska biljnih bolesti. Ovakve oscilacije očekuju se i u narednim godinama, što će zahtevati prilagođavanje tehnologije proizvodnje, izbor sorti otpornijih na klimatske ekstreme i ulaganja u savremene sisteme upravljanja vinogradima.
Cene vina rastu
Maloprodajne cene vina nastavile su rast tokom 2025. godine.
Prosečna cena belog vina dostigla je 3,4 EUR po litru, što je 11% više nego godinu ranije, dok je prosečna cena crvenog vina prvi put dostigla isti nivo od 3,4 EUR/l, uz rast od 6% u odnosu na 2024. godinu.
Srbija i dalje više uvozi nego izvozi vino
Spoljnotrgovinski bilans vina ostaje negativan.
Tokom 2025. godine Srbija je uvezla 22,4 miliona kilograma vina, dok je izvezla 9,3 miliona kilograma. Posmatrano vrednosno, uvoz je iznosio 47,7 miliona evra, a izvoz 22,6 miliona evra.
Iako je vrednost izvoza povećana za oko 6% u odnosu na prethodnu godinu, domaće tržište i dalje karakteriše znatno veći uvoz nego izvoz.
Šta ovi podaci znače za budućnost?
Najnoviji podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da srpsko vinarstvo nastavlja profesionalizaciju kroz rast broja registrovanih proizvođača i unapređenje sortimenta. Istovremeno, sektor se suočava sa ozbiljnim izazovima – smanjenjem površina pod vinogradima, starenjem zasada, zavisnošću od uvozne sirovine i sve izraženijim posledicama klimatskih promena.
Za dugoročan razvoj biće neophodno podstaći obnovu vinograda, povećati proizvodnju domaćeg vinskog grožđa, snažnije razvijati vina sa geografskim poreklom i nastaviti povezivanje vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma kao jedinstvenog razvojnog pravca srpskog vinskog sektora.