Berba 2025. je počela, a kakva su očekivanja od nje, kakva vina nastaju u Bačkoj, koji potencijali ravoja vinogradarstva u Bačkoj pitali smo magistra Mirjanu Maksimović, predsednicu Udruženja Žene i vino koja ovom oblašću bavi već 15 godina.
Cela Bačka ima bogatu poljoprivrednu tradiciju ali vinogradarstvo je u ovom regionu znatno manje razvijeno nego u klasičnim vinskim oblastima poput Fruške gore, Negotinske krajine ili Župe. Da li je dobra ili loša vest, pitali smo Mirjanu Maksimović, predsednicu Udruženja Žene i vino koja nam je dala krajnje jednostavno objašnjenje ovog svojevrsnog fenomena.
„Cela Bačka sastoji se iz zemljišta prve i druge kategorije kvaliteta što znači da je zemlja veoma plodna. Stoga, to zemljište je idealno za uzgoj jednogodišnjih biljaka koje brzo razvijaju korenov sistem, a onda svu energiju usmeravaju na plod. S druge strane, vinova loza je biljka koja, da bi dala kvalitetnu sirovinu koju će onda umešni enolozi pretočiti u dobro vino, korenov sistem mora da razvija dugo“, objasnila nam je ona. „Ne samo godinama, nego čak decenijama. Da bi dobili vino vrhunskog kvaliteta, vinova loza mora da, u potrazi za hranom i vodom, pušta koren duboko. Na taj način, ona prolazi kroz različite slojeve zemljišta, iz svakog tog sloja uzima nešto, a sve to mi posle prepoznajemo u čaši vina. Što je vino kompleksnije, slojevitije i bogatije aromama, to je kvalitetnije“.
Precizne podatke o ukupnim površinama pod vinogradima u Bačkoj pronalazimo u poslednjem Popisu poljoprivrede koji je sproveden 2023. godine, a po kome se, od ukupno 18.200 hektara vinograda u Srbiji, u Bačkoj nalazi svega nešto više od 1.200 ha. Od toga, oko 920 ha zasada je pod vinskim sortama vinove loze, a ostatak je namenjen proizvodnji konzumnog grožđa. Treba li investirati u razvoj vinskog sektora, graditi dodatne kapacitete i proširivati zasade, nameće se kao logična tema za razmišljanje međutim, Mirjana Maksimović je veoma kategorična u stavu da u vinski sektor svakako treba ulagati ali ne i u podizanje novih zasada:
„Na žalost, poslednjih godina, vinska industrija na globalnom nivou beleži konstantan pad potrošnje i posledično prodaje. Za rezultat, imamo situaciju da tradicionalno vinska zemlja kakva je Francuska, doslovno plaća vinogradarima 4.000 evra po hektaru da povade vinograde, uz uslov da na toj zemlji ne sade nove barem u narednih 10 godina. Zvuči neverovatno ali je tako! Stoga, ja nikako ne bih ulagala u podizanje novih zasada ali, obzirom na predikcije rasta tzv. angažovanog odnosno doživljajnog turizma, bih ulagala u razvoj turističkih potencijala i tržišne komunikacije, posebno u digitalne oblike iste. Na ovaj način bismo mogli privući nove goste, zadržati i motivisati stare da nam se vraćaju svake godine. Takođe, proširila bih ponudu zahvaljujući kojoj bi turisti, na određenoj destinaciji trošili više. Takođe, smatram da treba ulagati u tehnologiju vinskih destilata jer će zbog viškova vina, nastalih smanjenom prodajom, vinari biti prinuđeni da vina prerađuju u destilate. Realno, tržište žestokih pića u koje spadaju i vinski destilati jer takođe u padu ali oni bar, ne samo da nemaju rok trajanja, nego im i cena raste svakom dodatnom godinom odležavanja“.
Da li je baš sve tako crno?
„Ne, nije“, vraća nam nadu gospođa Maksimović. „Organska proizvodnja svega pa i vina, beleži rast takođe svuda u svetu. Pozvaću se ponovo na iskustva Francuske koja je uz Italiju i Španiju, jedan od tri najveća svetska proizvođača ali i izvoznika vina, a koja kako sam rekla, plaća da se vinogradi krče i proizvodnja smanji ali s druge strane uvozi organsko vino jer svog nema dovoljno. Dakle, pored pomenutog, jedno od mogućih rešenja jeste i konverzija na organsku proizvodnju grožđa i posle vina koja je danas, zahvaljujući nauci, prilično uspešna“.
Proizvođači svih vrsta poljoprivrednih proizvoda često tvrde da je organska proizvodnja nemoguća i za komercijalnu upotrebu apsolutno neisplativa. Da li se slažete sa time?
„Apsolutno se ne slažem“, odlučna je Mirjana Maksimović. „Prvo, ne volim zamenu teza kojom se proizvodnja uz korišćenje hemije naziva konvencionalnom jer je do prve polovine 20. veka sva poljoprivredna proizvodnja bila organska. Razvojem hemijske industrije i narativom da je tako lakše proizvesti više, došli smo do toga da postoji realna opasnost da za par decenija, cela Vojvodina koju smo do skoro nazivali žitnicom Evrope, postane neplodna pustinja. Tih par decenija je doba koje mi realno možemo da doživimo, ali generacija posle nas hoće svakako. Da li je to stvarnost koju želimo za naše potomke? Naravno da nije. Dakle, rešenje nije u kategoričkom poricanju stvarnosti nego u promeni svesti. U organskoj proizvodnji, više se radi na prevenciji zdravlja određene kulture, a manje na saniranju posledica. Poslednjih godina, svedočimo ozbiljnim klimatskim promenama koje znače pojačanu opasnost od prolećnih mrazeva, česte temperaturne oscilacije ali i visoke temperature i sušu. Iskustva sa terena pokazuju da biljke koje imaju prirodan imunitet, dakle organska proizvodnja, daleko bolje podnose sve ovo. Istini za volju, stručnjaci predviđaju i povećanu opasnost od grada i letnjih oluja, te smatram da je investija u protiv gradne mreže takođe jako važna. Protivgradne mreže za vinograde se razlikuju od voćarskih a prednost im je ta što se lako montiraju bez postavljanja dodatnih stubova. Ove mreže, pored grada, štite i od jakih vetrova, ptica i donekle insekata ali i prave blagu zasenu što je jako važno kod vrelih letnjih dana kakve smo imali prošle godine na primer“.
Kad ste već pomenuli prošlu godinu koja je kako se svi sećamo bila izuzetno topla, obzirom da je berba grožđa već u toku, kakva je ova 2025?
„Tako je. Prošla, 2024. godina je zvanično bila najtoplija godina od kako se mere temperature u Srbiji tj. od 1856. godine. Ipak, ova sezona je bila nešto lakša. Iako se niko nije obradovao kasnim prolećnim mrazevima, ono što se preživelo tu nepogodu, je zdravo i dobrog kvaliteta te se očekuju dobra vina svih vrsta. Zahvaljujući velikom broju sunčanih dana, grožđe je nakupljalo dovoljno šećera, ali nije bio prevelike problem ni sačuvati kiseline. Što je najvažnije, posle prošlogodišnje suše, kada je loza povlačila vlagu iz samog ploda u pokušaju da opstane, ove godine nećemo imati previše suve materije u grožđu pa posledično i u vinu“.
Kakva su inače vina iz našeg kraja? Koje sorte su karakteristične i kakva vina se dobijaju?
„Kada je Bačka u pitanju, najbolja vina su ona sa peska. Dakle, vina rejona Subotičko horgoške peščare i njegovog nešto udaljenijeg ali po svemu ostalog sličnog i pripadajućeg Riđičkog vinogorja. Najzastupljenije su bele sorte poput rajnskog rizlinga, sovinjona, grašca, pinoa belog i sivog, šardonea ali i nekih manje zastupljenih novih sorti poput panonije, morave, palave. Od crnih sorti tu su merlo, kaberne, pino noar ali i frankovka. Zahvaljujući peščanoj podlozi sva vina imaju određenu dozu mineralnosti i jednu lepu svežinu koja im omogućava dugovečnost. U toplijim godinama, kakve često svedočimo u poslednjoj deceniji, crvena vina poput kabernea i merloa daju sjajne rezultate i u vinogorjima Bačke“.
Piše: Ružica Parčetić (Bunjevačke novine)