Iza Instagram naloga Dnevna doza vina, koji danas prati više od 75.000 ljudi i već godinama oblikuje vinsku komunikaciju u Srbiji, stoji Aleksandar Marinković – edukator, autor i jedan od ključnih savremenih glasova vinske scene. Njegov pristup, zasnovan na znanju, jasnoći i nenametljivom humoru, približio je vino publici koja ga ranije nije doživljavala kao deo svakodnevice.
Marinkovićev put do vina nije bio linearan: od profesionalnog sporta i studija informatike, preko marketinga u vinarijama, do formalne somelijerske edukacije, vino se postepeno nametnulo kao centralna profesionalna i lična tema. Upravo ta kombinacija iskustava omogućila mu je da razvije specifičan način komunikacije – informativan, ali pristupačan, bez gubitka kredibiliteta.
Od pokretanja naloga 2017. godine, projekat je rastao organski, prateći i oblikujući digitalne trendove, ali i potrebe nove vinske publike. Danas, kroz edukacije, kurseve i događaje poput Vinoljubac salona vina, Marinković dodatno širi svoj uticaj van digitalnog prostora.
Zbog svega toga, on se izdvaja kao figura koja je značajno podigla standarde javne komunikacije o vinu u Srbiji i čiji razvoj, čini se, još uvek traje.
Kako vino menja živote i publiku
Kako je nastala ideja za Dnevnu dozu vina – da li je od početka postojala jasna vizija ili je sve raslo organski?
Pre 12-13 godina nije bilo mnogo dostupnih informacija o vinima, pa su me najbliži prijatelji često ohrabrivali i terali da nešto pokrenem jer im se dopao način na koji prezentujem vina i vinsku kulturu. Ideja za stranicu se krčkala godinama pre nego što smo je otvorili 2017. godine. Nije bilo nikakvog plana, a jedini cilj koji smo imali i koji negujemo i danas je taj da pomognemo ljudima da zakorače u svet vina i da uživaju u njima. Sve je bilo organski, čak je i ime nastalo slučajno jer sam mesecima razmišljao i vagao, a onda je moja Katarina (tadašnja devojka, a današnja supruga) rekla – “ma stavi dnevnadozavina i kreni, lako ćemo posle da promenimo…”
U kom trenutku si shvatio da to više nije samo Instagram nalog, već platforma koja utiče na vinsku kulturu u Srbiji?
To je definitivno 2020. godina. Pamtimo je svi po kovidu, nažalost, ali tada smo shvatili koliko je stranica uticajna, i to ne samo u Srbiji, već i u regionu. Tada smo i dostigli 10.000 pratilaca, a taj jubilej je obeležilo i moje pojavljivanje na stranici koja je do tog trenutka vođena anonimno. Stranica je postala prava zajednica vinoljubaca i ljudi koji su željni znanja. Stizali su komentari i pohvale iz svih zemalja EX-YU. Shvatili smo da radimo pravu stvar.
Tvoj način komunikacije o vinu je nenametljiv, duhovit i „pitom” – koliko je to bio svesno građen pristup?
Moji počeci u svetu vina bili su teški i spori, u smislu da nije bilo lako pronaći odgovore na pitanja koja su me mučila. Bio sam željan znanja, a trebalo mi je mnogo vremena da dođem do informacija od značaja. Verovatno je to, uz moj karakter, uticalo da na maksimalno nepretenciozan i jednostavan, a neretko i duhovit, način prezentujem ljudima vinski svet. Rekao bih da je bilo vrlo svesno, ali i potpuno prirodno za mene. Ljudi su to prepoznali i mislim da je to glavni razlog zbog kog je dnevnadozavina postala toliko popularna.
Gde vidiš granicu između edukacije i zabave kada pričaš o vinu?
Kroz sve ove godine shvatio sam da je najbolji način za edukaciju onaj koji je zabavan i informativan. Sve što je šturo i utegnuto teško prolazi kod publike koja je željna znanja. Ipak, mora da postoji granica. Ne volim kada se određene teme i rituali previše banalizuju ili karikiraju. Često pratim lični osećaj, ne mogu tačno da definišem gde je ta granica, ali za sada deluje da sam uspeo da dobro balansiram. Možda sam subjektivan, ali publika do sada nije imala primedbe.
Da li si ikada imao dilemu da pojednostavljivanjem možeš izgubiti na kredibilitetu?
Važno mi je da i kolege somelijeri, tehnolozi, enolozi, vinogradari i vinari podržavaju ono što radim. Ipak, svestan sam da moram često da skidam te okove i približim se krajnjem konzumentu. To je cena koju sam spreman da platim zbog onog cilja koji smo spomenuli na početku. Mada, moram da budem iskren – stiglo je mnogo pohvala od velikih autoriteta sa regionalne vinske scene. Kada čujem od najboljih da je to što radimo izuzetno bitno i da je edukacija i regrutacija novih ljubitelja vina velika stvar za industriju, shvatam da ne treba menjati kurs koji smo zauzeli.
Od Dnevne doze vina do Vinoljupca
Kako je nastala ideja za salon Vinoljubac? Šta ti je nedostajalo na postojećoj vinskoj sceni pa si odlučio da napraviš nešto svoje?
10 godina sam radio za štandom i prezentovao vina u Srbiji, regionu i po svetskim sajmovima, a maltene da nema vinskog događaja u regionu koji nisam posetio kao ljubitelj vina. Oduvek sam primećivao neke nedostatke vinskih događaja, pa mi je oduvek bila želja da pokušam da napravim nešto drugačije. Ono što je nedostajalo to je fokus, plan, jasan cilj. Kako kod vinara, tako i kod posetilaca. Često sam viđao da ljudi dođu na vinski događaj i lutaju, ne znaju odakle da krenu, šta da probaju, itd. Takođe, veoma su mi smetale gužve za štandovima jer ljudi stanu i probaju po 2, 3, 5 vina i na taj način se stvaraju čepovi, a vreme prolazi… Vinoljubac je od svog prvog izdanja postavio jasna pravila igre, a na nedavno održanom 6. izdanju pokazalo se da je postao prava igraonica za odrasle u najpozitivnijem smislu. Odabrana vina, vođena degustacija, bez velike gužve, sa konstantnim strujanjem gostiju koji su željni da otkriju neke nove dragulje. Vinski salon sam po sebi može biti mnogo profitabilniji, zato ih i ima toliko kod nas, ali ovde je priča drugačija. Ko nije bio, mora da dođe i uveri se.
Za one koji nikad nisu bili, hajde da objasnimo i kažemo po čemu se Vinoljubac suštinski razlikuje od klasičnih vinskih festivala i salona u regionu?
Već sam neke stvari i spomenuo. Glavno je to što gosti salona probaju unapred odabrana vina, a osim toga dobijaju i jasan vodič i plan degustacije, tako da uvek znaju koje sledeće vino treba da probaju. 5-7 dana pred salon stiže im i brošura sa svim vinima, opisom i objašnjenjem zašto smo ga odabrali, kao i svim tehničkim specifikacijama. Trudimo se da imamo dobre i ispolirane čaše, da uvek ima vode i profesionalnih spitona. Suštinski je ideja da izlagači i posetioci imaju obostrani fokus jer to daje najbolje rezultate. Organizacija traje više od 2 meseca, ali nema lepšeg osećaja kada se ljudi mesecima nakon salona zahvaljuju i hvale kako piju neka od odabranih vina.
Kako biraš vinarije i etikete koje će biti deo salona – šta je najvažniji kriterijum?
U ovom konceptu “Skrivenih Dragulja Srbije” trudim se da ljudima skrenem pažnju na dobra vina malih vinarija ili neka vina koja su u senci većih brendova u okviru porfolija određene vinarije. Najvažniji kriterijum je da to bude dobro vino koje ima svoju priču. Da bude od neke posebne sorte ili da je nastalo iz specifičnog vinograda, ili specifičnog pristupa u podrumu, a često su to i vina koja se rade u malim tiražima. Obilazim sve događaje, probam mnogo vina, i ponekad je to “ljubav na prvi pogled”. Prosto shvatim da je to nešto što će odlično proći na salonu, odnosno da je to taj “skriveni dragulj”.
Kako izgleda profil idealnog posetiloca Vinoljupca i da li se to poklapa sa publikom koju imaš na Instagramu?
To su istinski i pasionirani ljubitelji vina koji su svesni da nema kraja učenju. Kroz ovih 6 salona uvideo sam da su oni najverniji pratioci zapravo i gosti salona. Najviše sam ponosan jer sam na njih preneo tu žar i želju za učenjem i otkrivanjem. Pre svega, to nisu ljudi koji dolaze na salon vina da bi se skockali, da budu viđeni ili da se zagreju pred izlazak u grad. Ovo je prava vinska ekipa, u pozitivnom smislu “štrebera” ili je bolje reći vinskih ambasadora koji nakon salona kupuju, dele ta vina sa prijateljima i promovišu ih. Vinari to prepoznaju i jedan od najčešćih komentara nakon Vinoljubac salona su pohvale na račun publike koja je edukovana, kulturna i izuzetno zainteresovana da proba nešto novo što će kasnije kupovati i uživati.
Koliko je teško održati balans između komercijalnog uspeha događaja i očuvanja njegovog koncepta?
Za sada je veoma lako. Svesni smo da može veće i više, ali Vinoljubac u ovom jedinstvenom i pionirskom konceptu “salona odabranih vina” ne može i ne sme da izgleda drugačije. Mi svakako imamo ideje za neke druge koncepte pod brendom Vinoljubac, ali to će svakako biti nešto drugačije od ostalih vinskih manifestacija. Uvek će biti ciljano i fokusirano, sa mojom iskrenom željom da i izlagači (vinari) i posetioci dobiju ogromnu vrednost za uloženi novac i vreme koje odvoje da dođu na Vinoljubac događaje.
Koliko ti se promenio odnos prema vinu od kada si počeo do danas?
Moram da priznam da i dalje postoji ista žar i želja za učenjem i otkrivanjem novih saznanja i novih vina. Kao i svi, i ja sam počeo od nule. Nisam znao ništa osim toga da mi se sviđa vinski svet. Promenio se odnos u tom smislu da sada imam mnogo više znanja, ali i mnogo više iskustva pa sa mnogo više samopouzdanja mogu da branim svoje stavove prema određenim vinima, a to mnogo znači. Primetio sam i da sada mnogo manje i kraće čuvam vina, tj. da koristim svaku priliku da otvorim bocu sa dragim ljudima koji dele istu pasiju.
Da li postoji trenutak ili vino koje ti je „prelomilo” način razmišljanja?
Izdvojio bih dva trenutka. Prvi je moj inicijalni dodir sa vrhunskim vinima i degustacija Aleksandrović Oplena iz 2010. godine, što se desilo negde početkom 2012. To je vino koje pamtim baš zbog toga što me je navelo da razmišljam i postavljam pitanja. Drugi trenutak je jedna fenomenalna degustacija na kojoj sam prisustvovao 2021. godine. Domaćin je bio jedan sportista koji je prošao kroz moj kurs i sa kojim sam se često dopisivao. Osim što sam bio u divnom društvu i uživao u vanserijskim vinima (raznih formata i berbi sve do 1961. godine) i zalogajima, shvatio sam da je besmisleno posedovati najtraženija, najcenjenija, pa i najskuplja vina ovog sveta, ako ih ne podeliš sa dragim ljudima koji to cene. Dakle, najveća čar uživanja u vinima je deliti ih sa drugim vinoljupcima.
Kako danas definišeš „dobro vino” – drugačije nego pre 5-10 godina?
Nekada sam možda jurio “brendove” i neke čuvene etikete kao i svaki mladi entuzijasta. Danas je za mene svako ispravno vino, bez nekih većih tehnoloških nedostataka – dobro vino. U smislu da moramo imati na umu da ljudi piju i vina od 3, kao i od 33 ili 333 evra. Ipak, ako pričamo o onim vanserijskim vinima koje ja ponekad zovem “gamechanger-i”, tražim karakter, sortnost, da se na neki način prepozna filozofija i podneblje pa čak i po cenu određenih nesavršenosti. Najveća razlika je u tome što danas na prvi miris i prvi gutljaj mogu da prepoznam ta vina, da ih skeniram i razumem, odnosno pratim kako se razvijaju u čaši i uživam u njima.
Razvoj vinske scene u Srbiji
Kako vidiš razvoj vinske publike u Srbiji – da li postajemo zahtevniji ili samo informisaniji?
Imamo još mnogo da učimo. Prostor za razvoj je veliki. Publika je definitivno zainteresovanija, ali i dalje mi se čini da nije dovoljno informisana. Postoji jedan mali procenat ljudi koji imaju iskustvo, koji su zaista zahtevni i poznaju tematiku, ali čini mi se da prosečan ljubitelj vina kod nas ima mnogo prostora da napreduje. Kako se to bude menjalo, vinarijama će biti sve teže i moraće još više da se trude da prodaju svaku bocu vina. Zaključio bih sa tim da i dalje vidim brojne predrasude koje se jedino znanjem mogu suzbiti i ukloniti.
Šta po tvom mišljenju najviše nedostaje našoj vinskoj sceni danas?
Više vinogradarskih površina što će dalje rezultovati brojne pozitivne promena, kao i strpljenje. Na dobrom smo putu, ali vreme ne može da se kupi ili ubrza. Moramo korak po korak.
Koliko digital (Instagram, edukacije online) realno utiče na prodaju vina?
Trendovi i kod nas i u svetu pokazuju da je to glavni kanal komunikacije i promocije. Mislim da već utiču i da će uticati sve više. Vinarije koje prilagode svoju komunikaciju i koje uspeju da istinski uhvate pažnju publike moći će da naprave rezultate. Smena generacija pokazuje da će se vina piti na drugačiji način, ali i da će se piti drugačija vina. Dakle, vinari koji planiraju da to bude porodičan posao posebno treba da obrate pažnju na online komunikaciju.
Da danas počinješ ispočetka, šta bi uradio drugačije?
Brže bih donosio odluke, malo više rizikovao i bio bih još opušteniji u komunikaciji putem društvenih mreža. Kada su vina i moj vinski put u pitanju, ništa bitno ne bih menjao, veoma sam srećan kako to napreduje.
Šta te i dalje najviše raduje u svetu vina?
Najsrećniji sam kad vidim da ljudi uz sadržaj koji delimo ili uz kurseve koje smo kreirali menjaju svoju svakodnevicu i svoje živote na bolje. Za neke to znači otkrivanje neverovatnog vinskog sveta i dalje deljenje te priče među prijateljima i kolegama, a za neke je to profesionalni put u svetu vina, pa naši đaci postaju brend menadžeri vinarija, najbolji mladi somelijeri, počinju da rade u svetu vina ili čak otvaraju svoje vinoteke. To je iz ugla mene kao edukatora najveći uspeh. Kao ljubitelja vina me najviše raduje kvalitetna vinska čaša i deljenje vina sa dragim ljudima i strastvenim vinoljupcima.