Kratošija je jedna od najznačajnijih sorti vinove loze na Balkanu – i istovremeno jedna od najintrigantnijih u savremenoj vinskoj nauci. Njena važnost ne leži samo u dugoj tradiciji uzgoja u Crnoj Gori, već i u činjenici da je genetski povezana sa globalno poznatim sortama kao što su Zinfandel i Primitivo.
Savremena DNK istraživanja pokazala su da Kratošija ima mnogo veću ulogu nego što se ranije pretpostavljalo – ona je jedan od ključnih „generatora“ sortne raznovrsnosti u regionu.
Kratošija kao autohtona sorta sa dugim kontinuitetom
U stručnoj literaturi Kratošija se dosledno opisuje kao stara sorta sa dugim kontinuitetom uzgoja u Crnoj Gori. Prema istraživanjima iz 2012. godine navodi se da je njeno gajenje starije od sorte Vranac, što ukazuje na njen dubok istorijski značaj.
Dodatno, istraživanja potvrđuju izraženu genetsku varijabilnost unutar same sorte, što je tipično za vrlo stare vinogradarske populacije. Ova raznovrsnost sugeriše da se Kratošija vekovima razvijala kroz spontanu selekciju u vinogradima.
DNK potvrda: ista sorta kao Zinfandel i Primitivo
Jedan od ključnih naučnih pomaka bilo je utvrđivanje da Kratošija deli identičan genetski profil sa sortama:
- Zinfandel (SAD)
- Primitivo (Italija)
- Crljenak Kaštelanski (Hrvatska)
Ovaj zaključak potvrđen je u radu dr Vesne Maraš i grupe koautora iz 2015. godine (među kojima je današnja direktorka Sektora za razvoj, dr Sanja Šućur Radonjić, u crnogojskoj kompaniji „13. jul Plantaže“ s kojom smo nedavno razgovarali). Time je Kratošija postala deo globalnog vinskog identiteta, povezujući tri kontinenta kroz jednu sortu.
Naučni dokaz: roditelj brojnih crnogorskih sorti
Najvažniji savremeni uvid dolazi iz rada objavljenog u časopisu Nature 2020. godine.
U ovom istraživanju analizirani su stari vinogradi u Crnoj Gori, a rezultati su pokazali:
- Kratošija je imala „veliku ulogu u generisanju genetske raznovrsnosti“
- identifikovana je kao roditeljska sorta za gotovo 20 lokalnih varijeteta
Ovo predstavlja čvrst DNK dokaz da Kratošija nije samo istorijski važna, već i strukturno ključna sorta u evoluciji crnogorskog vinogradarstva.
Kratošija je jedan od roditelja vranca
Da li je Kratošija poreklom iz Crne Gore?
Iako rezultati istraživanja snažno ukazuju na Crnu Goru kao moguće mesto nastanka, naučni pristup ostaje oprezan.
U istom radu navodi se da:
- nije moguće dati konačan dokaz o mestu porekla
- ali da rezultati sugerišu da je sorta vrlo verovatno nastala na prostoru Crne Gore
Ova razlika između „dokazano“ i „pretpostavljeno“ ključna je za pravilno tumačenje naučnih nalaza. Ipak, verujemo da će ova hipoteza uskoro biti i zvanično potvrđena, što će, ruku na srce, drastično promeniti dosadašnje poimanje ove sorte vinove loze.
Zaključak
Kratošija je mnogo više od lokalne sorte: ona je genetski temelj vinogradarstva Crne Gore i važna karika u globalnoj vinskoj istoriji. DNK istraživanja jasno potvrđuju njenu ulogu kao roditelja brojnih sorti i generatora diverziteta, dok pitanje njenog tačnog geografskog porekla ostaje otvoreno. Upravo ta kombinacija naučne sigurnosti i preostalih nepoznanica čini Kratošiju jednom od najznačajnijih sorti savremenog vinskog sveta.
Pogleda uprtog u budućnost, radujemo se novim naučnim saznanjima, a do tada, poslušajte šta o Kratošiji kaže dr Sanja Šućur Radonjić, povodom Svetskog dana Kratošije koji se obeležava 24. aprila 2026. godine po treći put.