Sremski Karlovci, vinogradarski gradić nadomak Novog Sada, a na samim padinama Fruške gore, oduvek su bili poznati po osunčanim vinogradima i vrhunskim vinima. U davna vremena, pa i danas, kada se ovde kupuje kuća, uvek se prvo gleda ima li već izgrađen vinski podrum ili makar potencijal za kopanje istog. Jer, živeti u gradu vina, a nemati svoj sopstveni vinski kutak, makar za uživanje u nektaru bogova, je apsolutno nezamislivo.
Prema tradiciji, vinski podrumi su horizontalno ukupani u zemlju i nazivaju se lagumi. Zbog stabilne temperature kako zimi tako i leti, ali i dovoljno vlage i danas se koriste za preradu i smeštaj vina. Kao centar Sremske episkopije, do pre par decenija, Sremske Karlovce su posećivali mahom verski turisti. Istini za volju, i tada se znalo da ovde svaka kuća proizvodi vino pa je svako imao svog omiljenog domaćina na čija vrata je uvek mogao da zakuca u potrazi za po kojom litrom dobrog vina. Razvojem vinskog sektora u Srbiji, poslednjih dvadesetak godina, neke od tih malih porodičnih proizvodnji prerastaju u ozbiljne porodične biznise. Podižu se novi zasadi, proširuju proizvodni kapaciteti ali i grade prostori za prijem gostiju. I dok se do pre deceniju dve ovde vino moglo degustirati samo u podrumu, na dvorištu ili eventualno trpezarijskim stolom domaćina, danas Sremski Karlovci postaju prava mala meka vinskog turizma Srbije. Od zvanično registrovane 24 vinarije, samo u ulici Karlovačkog mira smešteno je njih 6. Ipak, pred jednom od njih, gužva je nešto veća nego kod ostalih…
Tajna uspeha vinarije Vinum zasnovana je na vinima vrhunskog kvaliteta koja su, primera radi, ove godine osvojila 3 dupla zlata, 6 zlatnih i 8 srebrnih medalja samo na ovogodišnjem ocenjivanju vina Balkana (Balkan International Wine Competition) i na sve to, nagradu za najbolje belo suvo vino Balkana.
Ulazeći u dvorište vinarije, posmatrajući arhitekturu objekata i spoljnji enterijer, gost stiče utisak da ulazi u kuću dobrog domaćina. Manja grupa turista će vrlo verovatno biti ugošćena u prostoru stare kuće opremljnim stilskim nameštajem ali i modernim vinskim aksesoarom, dok će veće grupe biti adekvatno smeštene u novijem prostoru koji je praktično dozidan iznad dela za preradu vina i starog vinskog laguma. Vinarija je opremljena tako da u istom trenutku može da ugosti i dva autobusa gostiju a kako sve to postiže saznali smo od Gordane Čučković, menadžerke vinskog turizma vinarije Vinum.
Koliko dugo ste u vinsko turističkom biznisu i li ste zadovoljni razvojem vinskog turizma u Srbiji?
U ovom poslu sam od 20011. godine i moram priznati da se stvari odvijaju brže i bolje nego što sam mogla da pretpostavim kada sam ulazila u svet vina. Za ovih deceniju i koju godinu više, bila sam menadžer u dve ( i sada treća) za Frušku goru veoma važne vinarije. Kao rođena Karlovčanka, rasla sam spoznajući Sremske Karlovce kao atraktivnu turističku destinaciju ali je i pored toga ovoliki broj današnjih vinskih turista nadišao sva moja očekivanja. Da stvar bude zanimljivija, u ovom trenutku ne mogu da setim niti jedne zemlje sveta odakle smo primali goste.
Imajući iskustvo u radu sa svim tim ljudima, možete li da istaknete nešto što se njima ovde najviše dopada i u kojim vinima najviše uživaju?
Nekog apsolutnog pravila nema ali je izvesno da turisti iz naših vinarija uvek odlaze nasmejani, zadovoljni gostoprimstvom, stečenim saznanjem i doživljenim iskustvom. Što se nekog opšteg utiska tiče, zanimljivo im je sve od arhitekture grada, preko slavne istorije Sremskih Karlovaca, posebno u oblasti obrazovanja, preko vinarske tradicije i gostoljubivog stanovnišva, do dobre autentične hrane i vrhunskih vina. Od vina im je zanimljiva spoznaja uticaja teroara kada su u pitanju internaconalne sorte, različiti stilovi koji odaju jednu veliku svestranost naše lokalne fruškogorske sorte Grašac beli koji vinifikujemo kao penušavo vino rađeno po tradicionalnoj metodi, kao mirno suvo vino iz inoxa i kao odležalo barikirano vino. Ipak, najveću impresiju često stavlja naš beli i crveni bermet koji osim po jedinstvenoj recepturi pleni i svojim istorijskim doprinosom razvoju Sremskih Karlovaca i Fruške gore uopšte još od vremena Marije Terezije pa i danas.
Kakvi su planovi za budućnost i šta mislite da najviše može doprineti daljem razvoju vinskog turizma Sremskih Karlovaca?
Mislim da je neophodno podizati nivo usluge iz dana u dan kao i stalno raditi na sopstvenom znanju. Pristalica sam koncepta doživotnog učenja jer mislim da se svet ubrzano menja i da je za opstanak svakog biznisa važno da prati trendove čak i onda kada bira da sopstveni pristup zadrži na nivou tradicije.
